Dve stvari iz Japana pratim redovno: radove studia Ghibli (Totoro!) i uspehe Takeru Kobayashija, svetskog rekordera u kompetetivnom jedenju i člana tima United Food Fighters Orgnazitaion (UFFO).

Kompetetivno jedenje je verovatno daleko popularniji sport od Ironman-a, i u najminimalnijoj formi praktikuje ga većina ljudi kad god su u društvu tri puta dnevno. Ja sam oduvek imao tendenciju da jedem veoma brzo, ali specijalno kada sam sam, i odatle možda dolazi interes za Kobayashija.

(more…)

Na žalost, rekord je još uvek moj. Bojan je završio otvoreno prvenstvo Mađarske u Ironman distanci nekih 3-4 minuta sporije od mog Ironman Rekorda Srbija od 9 sati i 33 minuta. Ja bih stvarno hteo da ovaj rekord bude zanimljiviji i bio bi red da se što pre spusti ispod 9 sati. To ili Bojan ili Jovica mogu, a možda i ja na dobar dan sledeće godine.

(more…)

Slučajno sam naišao na video Ryanna Hola na GodTube.com. Ja nisam religiozan, čak nemam ni trunku spiritualnosti u sebi. Takođe nisam tradicionalista u opšte ili barem mislim da nisam tradicionalista tako da ni kroz taj šablon ne mogu da ubacim religiju u svakodnevnicu. Ipak uvek zavidim pojedincima koji su religiozni jer mi se čini da im religija daje viši cilj koji ih mnogo više ispunjava nego bilo šta drugo. Ta spiritualnost koja ima moć da poveže sve u jednu celinu mi deluje kao prelepo osećanje koje nažalost meni nedostaje.

(more…)