Sinoc smo imali super veliku veceru koju sam organizovao za par prijatelja. Sicilijanska pasta. Doslo je par kanadjana koji se bave Ironmanom i ultra-trcanjem, Milosevi prijatelji iz Regine. Milos je sve vise i vise fascinantan - danas sam pricao sa Richardom kako mislim da bi svaki covek na svetu odmah menjao svo bogatstvo za Milosevo fizicko stanje.
Ujutru sam posle dorucka izvadio papir sa telefonima svih sa kojima treba da se vidim u Klagenfurtu na trci - uspeo sam da nadjem Richarda i Milosa i slucajno su ostajali u istom hotelu.
Martina i ja smo spavali skoro 10 sati. Pojeli smo ogroman dokucak. Napolje pada kisa ceo dan pa smo odlucili da se setamo zatvorenim trznim centrom celo pre podne. Dok sam se setao tj. cekao Martinu da obavi svoju kupovinu (kako je moguce provesti 30min u radnji cipela! 
) skenirao sam prolaznike ne bi li nasao nekog Ironmana.
