Dve stvari iz Japana pratim redovno: radove studia Ghibli (Totoro!) i uspehe Takeru Kobayashija, svetskog rekordera u kompetetivnom jedenju i člana tima United Food Fighters Orgnazitaion (UFFO).

Kompetetivno jedenje je verovatno daleko popularniji sport od Ironman-a, i u najminimalnijoj formi praktikuje ga većina ljudi kad god su u društvu tri puta dnevno. Ja sam oduvek imao tendenciju da jedem veoma brzo, ali specijalno kada sam sam, i odatle možda dolazi interes za Kobayashija.

(more…)

Sinoć sa gledao Meet Dave (imdb.com) u Delta City-ju (wikipedia.org). Jedna scena u filmu se bavima takmičenjem u brzom jedenju viršli pa sa pomislio kako već više godina nisam pojeo ni jednu viršlu.

Viršle ne jedem iz očiglednih razloga ali abrem jednom godišnje pojedem nešto “loše” radi podsećanja a i održavanja nekog kontakta sa prosečnom populacijom naše planete. Da bih razumeo i mogao da se identifikujem ili barem razgovaram sa novim članovima kluba ili bilo kim koga interesuje mršavljenje i slično mislim da je potrebno da osetim ponekada taj ukus i posledice takve hrane. A viršle u stvari jesu veoma ukusne.

(more…)