Nedelju dana bolesti
Od prošlog ponedeljka skoro da nisam trenirao, uglavnom sam se osećao loše ali lekar je jedino primetio da imam blago upaljeno grlo. Iz straha i na osnovu saveta lekara sam odlučio da mirujem do juče.
Doneti odluku da se miruje a i samo mirovanje su umetnost za sebe. Kod ovako smešno blagih infekcija jedino mi, koji se svakodnevno fizički opterećujemo, možemo da primetimo neke bitne razlike. Svakodnevna osoba koja radi u kancelariji obično samo pređe preko ovako blagih simptoma jer je njihova svakodnevnica prilično fizički nezahtevna.
Ali problem je da su simtomi toliko blagi da ni sam nemam pojma šta se dešava. Krenem da plivam i idem ok prvih 800m i onda odjednom propadnem u vodi i izgubim snagu. Trčim ok pa mi odjednom opadne forma. Na bajsu mi je grozno pa popusti. Sve ove situacije mogu da budu i jednostavno odraz naglih promena vremena, loše hrane, lošeg sna… Treba stvarno biti genije da se provali šta je bolest a šta nije bolest jer ni jedan simptom nije ekstreman. Kada imam temperaturu onda mi je jasno da sam bolestan i znam šta da radim, ali ovako sam prilično izgubljen.
Problem jeste da sportisti žele da treniraju, ne žele da izgube ni jedan sekund treninga, pa kada naiđu ovako nebulozni simptomi mogućnost bolesti se zanemari i nastavi se sa treningom i onda bolest ojača, infekcija se proširi, i šteta je mnogo veća. Umesto par dana u kući može da se izgubi i po mesec dana treninga. To mi se ranije ove godine dogodilo u Južnoj Africi, zanemario sam rane simptome, uradio sam jaki trening, bolest se proširila i proveo sam skoro četiri nedelje u kući.
Vremenom sam shvatio da, isto koliko je važno da se zna kada treba da se da sve od sebe, mora da se zna kada treba da se popusti, da se odmara, da se pauzira. Svačije telo je drugačije da trener može veoma malo da pomogne u ovome jer on prvo ne oseća šta ja osećam, a drugo nije lekar. Nekada je blaga bolest, mala infekcija, mala povreda, znak da treba da se odmori, a nekada je jednostavno nesrećna slučajnost. Treba imati puno iskustva načiti kako se razlikuju ovakve situacije, po kojim detaljima mogu da se prepoznaju.
Telo nije napavljeno da se gura napred stalno a put ka nekom cilju nije stalno guranje. Često se ide brže ako se uspori, ako se odmori. Najvažnije je da nemamo ni puno izbora kada je bolest u pitanju, ali pored bolesti postoje situacije kao premorenost, pretreniranost… Nekada treba preskočiti trening ako je umor prevelik, uzeti dan odmora, ali treba znati i kada se oseća očekivani umor koji je u stvari planirani deo treninga. Ovakvo znanje je nemoguće nekoga naučiti, to svako mora sam da uči na sebi.
Jedno je sigurno: često svi zanemarimo osnovne stvari pri prevenciji. Takođe ako ste bolesni nemojte da špekulišete puno, idite odmah kod lekara i odmah uradite analizu krvi. Ne treba čekati ni jedan dan za ovakve analize.
Sada se polako vraćam u trening, nadam se da ću biti spreman za trku ovog vikenda u Novom Sadu i sledećeg vikenda u Poreču. Glavni cilj Ironman Florida. Nedejju dana manje treninga nekada je dobro, ne brinem se oko propuštenih treninga, nigde se ne žurim, što sporije to bolje. I onako stalno žurim u svemu i svačemu tako da je malo odmora dobro.
Naravno, čim nisam trenirao “visio” sam na netu po 10 sati dnevno - što me je podsetilo zašto se bavim sportom u opšte: kako bih izašao ponekada iz kuće! Otkrio sam blip.fm!
Tags: bolest, infekcija, prevencija, zdravlje