Dve stvari iz Japana pratim redovno: radove studia Ghibli (Totoro!) i uspehe Takeru Kobayashija, svetskog rekordera u kompetetivnom jedenju i člana tima United Food Fighters Orgnazitaion (UFFO).

Kompetetivno jedenje je verovatno daleko popularniji sport od Ironman-a, i u najminimalnijoj formi praktikuje ga većina ljudi kad god su u društvu tri puta dnevno. Ja sam oduvek imao tendenciju da jedem veoma brzo, ali specijalno kada sam sam, i odatle možda dolazi interes za Kobayashija.

(more…)

Kada bih dokumentovao svaki sekund svake ideje koja mi prođe kroz glavu možda bih mogao da dođem do nekog zaključka šta me je tačno inspirisalo na sport ili na bilo šta drugo. Pošto to ne radim onda zaista nemam pojma kako dođem do situacija u kojima se nalazim, više se oseća kao gledalac ili slučajni prolaznik nego neko ko prolazi kroz logičnu i povezanu seriju događaja.

(more…)

Današnji treninzi: pre podne vezivanje: bajs 30min zagrevanje, 30min malo ispod praga + trčanje 4 x 1000m za 3:40 ili brže ako mi prija sa 90sek pauze; popodne plivanje oporavak.

Spavao sam samo četiri sata dan pre pa sam se danas uspavao do devet, kada sam se konačno namolio da se spremim za trening oko pola dvanaest kako sam izašao iz zgrade počela je grmljavina. Pošto sam previše lenj (glup) da pratim prognozu bio sam iznaneđen nečim sta su svi oko mene već očekivali - počinjao je pljusak. Zacrtao sam da ću da uradim trening vezivanja pre plivanja.

(more…)